sta u ovoj prici rade roditelji osim sto se zale na sve oko sebe?
Sta oni cine za sopstveno dete, na koji nacin mu oni pomazu da se razvija i usavrsava?
Ne bih da zvucim optuzujuce ali nemoguce je da su se svi zaverili protiv njega.
Svi osim deteta su u ovom tekstu oslikani veoma negativno, da li je zaista bas tako? Medalja uvek ima dve strane.
Niko ga ne prihvata. Nijedan rodjak, deca prijatelja, komsija, skolski drugovi...
Gospodjo, uz duzno postovanje, zar je moguce da u takvoj situaciji nijednog momenta ne preispitujete sebe i svoje stavove nego svu krivicu svaljujete na druge?
Meni ova mama izgleda kao jako pristrasan roditelj. To nije dobro za dete. I sama imam dete sličnog uzrasta, ne baš prihvaćeno jer se ne uklapa u neke date šablone, pa zbog toga mislim da sam merodavna da kažem koju reč na ovu temu.
Ako je dete hiperaktivno (nebitno za koeficijent inteligencije), pokušajte da razumete da ono: ometa nastavu, remeti drugu decu, prekida stalno učiteljicu, dekoncentriše sve...Iluzorno je očekivati da se svi njemu prilagode, a ono nikome. Socijalne veštine se, kao i sve ostalo, uče.
Roditelji moraju puno raditi sa ovakvom decom, moraju tražiti stručnu pomoć i nekoga ko će im pomoći da se njihovo dete uklopi u sredinu. Pritom ne mislim da "utapanje" u učmalu, dosadnu sredinu, baš naprotiv, ovako pametna deca itekako mogu da budu interesantna, da povuku onu prosečnu sa sobom, da pomažu drugoj deci da lakše shvate gradivo, da ih uče nekim veštinama koje ne znaju, na neki način da budu "učitelji" svojim drugarima...
Ali, ako roditelji samo forsiraju to da je njihovo dete "posebno", ono nažalost može da-takvo i ostane. Samo, neshvaćeno, neuklopljeno...
A šta čekaš? Što pre odeš, lakše će i tebi i tvom detetu biti, Nikola.
Treba samo volja da bi otišao. Osim ako nisi od onih koji pričaju i pljuju, a boje se da se maknu iz okvira na koji su navikli, kakav god da je.
A kad si već ovde, učini da ta sredina postane za mrvu bolja, umesto što pljuješ po njoj.
Pustite dete da se iskace vice izjurca.Ja sam imao isti problem zato sto moj sin nije bio mezimac svojoj razrednoj ja se nisam zbog deteta uvlacio u dupe razrednoj i direktorici kupovao im poklone i moj sin je bio za njih haos.Osmi razred je jedva zavrsio sa dvojkom iz matematike.Upisao je skolu koju je on zeleo Elektrotehnicku isao na republicko takmicenje iz matematike bio treci u srbiji i u roku zavrsava drugu godinu elektrotehnickog fakulteta.Niko nevoli pametnu decu ona su svima kamen spoticanja.U skoli sto su pametnija i od nastavnika na poslu sto ima pravu diplomu FAKULTETA i nije ju kupio za KES i mogao bi danas sutra da zauzme vodecu poziciju u firmi i svi idu na to bolje da ga uklonimo iz firme.Zato opusteno i uzivajte u zivotu sa svojim sinom
nema tu nikakve diskriminacije od strane uciteljice,one ne vole podjednako nijedno dete i bole ih podjednako dupe za pametne i manje pametne,cekaju platu,raspust a u ostalo se ne udubljuju.
preporuka(vidim svi nesto savetuju,pa ajd i mali mujo)raditeljima da se ne uzbudjuju previse ionako sve ide iz kuce(znanje i vaspitanje)nego da preuzmu odgovornost ,jer kasnije kriviti uciteljicu/drzavu nece imati smisla,kao sto nema ni sada,dete ce kriviti roditelje,roditelji uciteljicu,uciteljica sistem i blabla,to su stari principi pravdanja neuspeha od kojih niko nema koristi(to se radi na svim nivoima,od odgoja do politike)dakle,gospodjo-majko,uozbiljite se i umesto da kukumavcite i zracite negativno, udrite brigu na veselje i pruzite detetu radosno detinjstvo bez obzira na iq ili uprkos njemu.ps.deca socijalne vestine uce od nas;)
treba da prepoznaju, podstiču i stimulišu.Na žalost u našem školstvu toga nema.Sve što je van proseka nije prepoznato i nikad neće biti.
Zato, roditelji uzmite decu i bežite iz ove zemlje.Tamo daleko neko će ga sigurno prepoznati i dočekati oberučke.
ganas je u prodavnici bilo jedno veoma malo dete koje je svima islo na zivce jer je non stop nesto govorilo majci i baki kao zidu.Dete natprosecno inteligentno vidi se po pitanjima koja postavlja a ove dve mu ni na jedno ne da dose odgovor. Mati samo kaze Ćuti.Mislim da je mala pametnija od obe velike zajedno.
gde je baka. Ne vidim je . bakoooo. Ovde smo.
mamam sta je ovo .kupi mi ovo. na sve samo muk
kupimi mi nesto jetinije.Idemo kući dosta je bilo.Mama čekaaaaaaaj me. bla bla bla.
Drago mi je da si podeli svoj koeficijent inteligencije sa nama ali nisam shvatio poentu vaseg odgovora, posto pitanje ikad nije postavljeno.P.s kada su testirali nase dete zamolili su nas da se zena i ja takodje testiramo .Testirali smo se klasicnim Mensinim testom ja sam imao 130 a zena 157(cisto da se pohvalim sa pametnom zenom :)). Oboje smo zavrsili samo srednju skolu i nismo nista postigli posebno u zivotu ako gledam karijeru.Dete kada je testirano prvi put sa 4 godine nisu nam dali nikakav konkretan broj vec su nam objasnili da je kod dece nemoguce izmeriti IQ jer ne postoje univerzalni testovi kao za odrasle.Umesto jednog testa radi se niz testova iz razlicitih sfera. Testovi su grupisani za odredjeni uzrast deteta i po nacinu resavanja psiholog odredjuje dali je dete prosecno ili ispod proseka.Dete koje resi tacno sve zadatke prelazi na sledeci nivo i tako dalje.Mi smo sa 4 godine tacno resili sve zadatk do 8 godine, a sa 5 je ponovo testiran i tada je resio zadatke za uzrast od 9 godina.Tim testiranjem su potrdili da se nije radilo o samo trenutnom ubrzanom napretku koji se desava kod dosta dece vec da je njegovo napredovanje konstantno. Testiranje u Mensi su nam preporucili nakon 14 godina.
Da se uklopi u jedinu okolinu koju ima. Inteligencija nije rešavanje logičkih zadataka na papiru, već sposobnost da prepoznaš situaciju u realnosti i rešiš je na najbolji mogući način. Takvoj deci treba pomoći da postanu pametni ljudi, a ne osobe sa visokom inteligencijom. Treba da postane uspešan i srećan čovek, a ne dobra mašina za rešavanje logičkih problema.
'shvatila je da problem nije u njenom detetu već oko njega' - mislim da svoje iskustvo preslikavate na ovu Vedranovu priču. Mi nemamo dovoljno informacija da bismo znali o čemu je tačno reč, ali pokušavamo da damo neke savete sa nadom da će možda nešto biti od pomoći. Inače, i ja sam imala sličan problem kao i Vi tokom svoje osnovne škole, ali se to tokom odrastanja sredilo, odgromnim radom na sebi. Zato i tvrdim da ima pomoći, samo treba čitati što više na temu "soft skills", emocionalne inteligencije i sl. Zahvaljujući tome mogu sada i da pomognem svojoj deci.
'I nije lepo da dete od 9 godina nazivate "čudak"! ' - izvinjavam se, zaista ne mislim to za dete. Upotrebila sam tu reč jer se spominje i u tekstu od strane njegove mame, a ja sam htela da kažem: nemoj od deteta praviti "čudaka" već vidi da li mu se može nekako pomoći!
Za sve su krive vaspitačica a kasnije učiteljice koje ne vole decu željnu znanja jednako kao i male mangupe koji im ometaju nastavu. Znači- Ja predajem, vi samo ćutite i ništa ne pitate. E to je tragedija, a umesto da se ta deca angažuju kao mali asistenti nastave, da im se da neka dodatna uloga i da se samim tim uključe u društvo, da vršnjaci u njima vide nešto drugačije ali POZITIVNO! I ja imam nadareno dete ali sam uspela da ga naučim da kontroliše svoja interesovanja- pa nije lud ako je pametan!
Moguće je da ste u pravu - da mama ne insistira dovoljno na tome da se Vedran uklopi. Ali to je nažalost bespredmetno - pokušaji mojih roditelja nisu urodili nikakvim plodom. Ja ne znam koji je lek i da li ga uopšte ima - ali znam da smo i ja i roditelji pokušavali sve da se ja "uklopim" pa nije vredelo. Mislim da je Vedranova mama na pravom putu - shvatila je da problem nije u njenom detetu već oko njega - u netolerantnom i neprosvećenom društvu koje je naviklo da svoje probleme "rešava" iživljavanjem nad usamljenim i ranjivim pojedincima. Pa još ako je taj pojedinac natprosečno inteligentan - kakve li uživancije za mediokritete i one koji su ispod svakog proseka.
I nije lepo da dete od 9 godina nazivate "čudak"!
mislim da ova mama mora da potraži savet stručnjaka i da nešto učini za svoje dete. Da li će to biti rad sa psiholozima, premeštaj u drugu školu ili u 1-2 razreda više (sa nekom decom su se tako problemi rešili - bila su prebačena iz 2. razreda u 3. ili 4. i tu su nastavu pratili kao i sva ostala "normalna" deca). Ne sme mama da ima ovakav stav da će se jednog dana sve nekako rešiti samo od sebe (jer najverovatnije neće)i da sinu unapred planira diplome i propale brakove. Ako stalno radi iste stvari - ne može očekivati drugačije rezultate. Isto tako, kroz tekst provejava doza omalovažavanja prosečne dece jer ih roditelji šalju na dopunske časove i razne druge aktivnosti. To će shvatiti tek kada njeno drugo dete krene u školu, pa i ona bude radila isto to. Pri tom, ne vidim da je loše što prosečna deca idu na razne aktivnosti - bolje to nego da sede ispred TV-a i mobilnih telefona. Bilo kako bilo, priča me je dirnula i želim ovom dečaku puno sreće u rešavanju svojih problema, a mami puno snage i hrabrosti da konačno nešto preduzme, koliko god joj se to činilo teško ili čak nemoguće.
Ja sam penzionerka. U srednjoj školi i u toku radnog veka dva puta sam tražila pomoć od stručnjaka zbog sličnih problema. Rekli su mi da se nisam snašla u društvu. Sad hoću da otvorim firmu i da nešto radim jer ne mogu da sedim samo kod kuće. Opet od društva dobijam samo komentare da nisam normalna. I tako do kraja života samo borba. Rođeni smo u pogrešno vreme.
Imali smo i mi u razredu natprosecno inteligentnog decaka koji nije bio ni cudak, ni "hiperaktivan". Cak i tada je bio vrlo postovan od strane svojih skolskih drugara i ucitelja. Osnovnu i srednju skolu je zavrsio sa lakocom, a pravni fakultet je zavrsio kao student generacije. Nikada, nikada nije imao nikakve probleme zbog svoje natprosecne inteligencije. Ali na zalost, zbog toga sto zivimo u Srbiji, nije mogao da nadje posao i uclanio se u stranku, tako da nema mnogo radnog staza. I u stranci su vrlo brzo primetili njegov intelekt i daleko je dogurao. Svojim radom oko sebe je sakupio intelektualnu i naucnu elitu sa kojim pokusava da promeni zemlju na bolje! Sada, kada je zemlja u najgorem stanju u novijoj istoriji, taj decak iz trece klupe do prozora ce nas spasiti! Naravno, ON vise nije dete.
Upoznao sam dosta psihologa i dalje saradjujemo sa njim uspesno po pitanju svog deteta. Sa sigurnocu mogu da tvrdim da nemate veze sa psihologijom i da pored te cinjenice dajete veoma los savet pa cak i zlonameran.Ima u ovom gradu jos dobrih pedagoga nisu svi losi kako vi mislite samo se trba dobro informisati. Savetovati nekoga cije dete ima problema sa socijalizacijom da ga ispise iz skole umesto da aktivno radi na problmu u saradnji sa psiholozima govori o tome koliko ste strucni.
Moj najstariji sin se prilično uklapa u opis Vedrana. Rečenica: "Njegove olovke su uvek tupe, a rukopis nečitljiv. On je rasejan i brzoplet, ali vesela i dobronamerna osoba" mi zvuči potpuno poznato.
Prošli smo kroz vrlo slične probleme odbacivanja i maltretiranja u školi, dosade na časovima i loših ocena jer "njegova stalana pitanja iritiraju nastavnike". U školi nije imao mira da odsedi ceo čas, a nervoza zbog situacije u kojoj se nalazi je samo pogoršavala njegovo ponašanje.
Mi smo uradili dve stvari: u sedmom razredu on se upisao u Jovinu gimnaziju, odeljenje za nadarene osnovce, gde su nadarena deca više nego dobrodošla. Profesori obožavaju da odgovaraju na neobična pitanja, podržavaju jednistven način razmišljanja i individualnost. Od trenutka kad je prešao tamo, svakodnevno smo uočavali promene u njegovom ponašanju - na bolje, naravno. Uspeh se drastično poboljšao, a njegovo raspoloženje i ukupni napredak su nam bili potvrda da smo doneli pravu odluku.
Druga ključna stvar koju smo uradili, a vezana je za hipreraktivnost, bila je da ga upišemo na karate. Oduvek sam bila protivnik borilačkih sportova, i kada nam je lekar kome smo se obratili zbog hiperaktivnosti preporučio karate, nisam baš bila oduševljena, ali rešili smo da poslušamo savet. On sada trenira već više od deceniju, i upravo na tim treninzima je naučio kako da fokusira pažnju i kako da kontroliše svoju hiperaktivnost.
Treći savet je: samo puno ljubavi, jer posebnoj deci ipak najviše treba podsticaja iz porodice. Treba mnogo raditi sa njima, treba puno strpljenja i pažnje.
Moj sin je sada veoma zadovoljan, vredan i veseo momak koji se sprema da polaže vozački ispit. Svestan je svojih kvaliteta i svakodnevno testira granice svojih mogućnosti. Ima puno prijatelja koji ga razumeju, koji su slični njemu i sa kojima ima zajednička interesovanja i smisao za humor. Uspesi na takmičenjima su mu samo potvrda njegovog rada, a ne cilj za koji radi preko godine. Bavi se stvarima koje ga zanimaju, i verujem da će tako i ostati.
Ovo su samo tri stvari koje smatram ključnim u razvoju našeg deteta, i toplo ih preporučujem jer svaki dan gledam pozitivne posledice tih odluka. Vidim da mnogi komentarišu i smatraju i razmatraju, pa sam htela da na osnovu pozitivnog iskustva dam savet Vedranovoj majci :)
Hiperaktivno dete u školi se ponaša kao lovac na „njivi”. Kada nema šta da lovi, njegovo kretanje postaje uzaludno i nesvrshovito. S obzirom na to da je škola danas gotovo u potpunosti "njiva" kojoj se lakše prilagođavaju "farmerski umovi", spremni da rade serijske operacije, lovci se tu ne snalaze. Oni traže akciju, izazov, otkrivanje nečeg novog. Kako svega toga nema, ubrzo postaju neprilagođeni i dobijaju etiketu "hiperaktivni". Za početak Vedranu je potreban UČITELJ, a i sam mališanov OTAC da preuzme veću ulogu od brižne majke...
U normalnim državama postoje posebne škole za ovakvu decu prema kojima se poklanja posebna pažnja i briga koju finansira država. Gde nema nenormalna deca nenormalnih roditelja.
Nešto vrlo slično se i meni desilo u osnovnoj školi. Vedranova majka treba ozbiljno da se zabrine jer su posledice teške i za ceo život. U školi dete uči da se snalazi u svetu koji ga okružuje. A ako u školi nauči da je svet koji ga okružuje neprijateljski - to će ga pratiti celoga života. Zatim dolaze svi oni problemi koji nastaju kod deteta koje odrasta bez prijatelja. Vedranu će što je stariji biti sve teže. Nastavnici tu ne mogu mnogo da pomognu, ali bar mogu da ne "dodaju" na ono što dečak već trpi. Mogu naravno da obuzdaju fizičko zlostavljanje - ali taj deo je, bar u mom slučaju, zanemarljiv. Možda zato što su deca bila manje agresivna ili zato što sam ja trenirao džudo (i to su svi znali).
I da - Vedran će skoro sigurno biti samotnjak i kad odraste - ukoliko se nešto vrlo brzo ne promeni. I da - zbog nedostatka socijalnih veština neće moći da se u potpunosti realizuje ni na profesionalnom planu, uprkos inteligenciji, visokim kvalifikacijama i činjenici da je bolji od svih svojih kolega. Prosto "neće umeti sa ljudima" i to će biti večita neprobojna barijera koja će ograničiti njegove mogućnosti za napredovanje.
Svakog dana molim Boga da moj sin nema taj problem!
Ispisite ga iz skole. Neka pohadja vanredno i nemojte da se sramotite toga. Nikad nece naci prijatelja, ili srodnu dusu u osnovnoj, a moze d trpi traume, ponizenja i jos 1000 stvari koje ce mu ostaviti traga na dalji zivot.
Molim vas kao roditelj i psiholog. Ne oklevajte, ispisite ga, ako je natprosecno inteligentan, neka uci sam, dajte mu zadatke, vodite ga po drugim aktivnostima, muzika, sport itd. Socijalizovace se na bolje nacine. Skola mu je zatvor i buduci izvor nesrece. Nemojte ga pustati da pati tamo uprkos pritisku sredine, nije sramota da je zavrsi vanredno. Ucinicete mu najvecu uslugu u zivotu time. Srednja ce mu vec lakse doci.
Lepo je sto je Vedran genijalac, ali iz teksta provejava kao da ga njegova mama podstice u tome da bude cudak i usamljenik, umesto da mu pomogne da se uklopi. Koliko shvatam, razlog neprihvatanja nije sto je dete pametno, vec zato sto je hiperaktivno (a mozda i destruktivno), ako uciteljica bas zove svaki dan.
Kao mama dva izuzuzetno "intenzivna" i hiperaktivna deteta (rekla bih i prilicno pametna i talentovana), savetovala bih Anastaziji da intenzivno radi sa detetom kod kuce - istrcavanje da bude mirniji u skoli, trening kako da se ponasa, kako da komunicira sa decom, trening socijalnih vestina.... Jako puno je rada potrebno, uzima i puno vremena, ali daje rezultate. Postoji literatura na tu temu, postoje i strucnjaci... To ce i njemu pomoci u zivotu, umesto da se unapred planiraju "tri propala braka".
Puno je roditelja koji bas kako i ova majka kaze samostalno zakljucuju da su njihova deca natprosecno inteligentna. Cini mi se da ni ova majka nije drugacija. Ni u jednom momentu se ne spominje da je do zakljucka njegove natprosecne inteligencije dosao neko strucan.Ovo kazem zato sto sve opisano dovodi do toga da dete ima HD ili mozda ADHD.Nisu svi ljudi koji pate od tog sindroma natprosecno inteigentni, ali ima dosta natprosecno inteligentnih ljudi koji pate od tog sindrom.Moje dete je na samoj granici odnosno ima blazi oblik HD kontrolisemo njegovo ponasanje uz smernice psihologa bez lekova i to veoma uspesno.I jeste natprosecno inteligentan a do zakljucka nisu dosli ponosni roditelji vec tim psihologa.U zabavistu je imao veliki problem i bas kako i ova majka kaze mi smo se svakodnevno borili sa vaspitacicama koje umesto bodre dete, daju mu primerene zadatke one su ga sputavale i slale ga kod psihijatra(ne kod psihologa).Sve je pocelo zato sto je dete par puta ispravilo vaspitacicu kada im je nesto objasnjavala i kada bi pogresila.Naravno to se njima nije svidelo i bilo im je lakse da maltretiraju dete i salju nas kod strucnih lica umesto da se one posavetuju sa psihologom kako da postupaju sa takvim detetom ako vec nisu bile u stanju da to nauce za vreme skolovanja.Za razliku od ovog deteta nase dete je veoma prihvaceno u drustvu i svi ga vole. Ove godine je krenuo u prvi razred i psiholog skole koji ga je testirao je bio odusevljen sto ce krenuti u njihovu skolu i rasporedio ga je bas kod jedne uciteljice koja zna sa takvom decem. Od pocetka skole nama najzad tece med i mleko, dete je srecno i zadovoljno a i mi sa njim.Ukoliko je dete dokazano sa natprosecno savetujem majci da se dobro raspita u kojoj skoli uciteji znaju da rade sa takvom decom i neka ga lepo prebaci u tu skolu, uz to da strogo kontrolise njegovo ponasanje uz pomoc strucnog lica. Jos je mali i uz kontrou moze da se izbori sa problemom a ne da se muci i pati sa svojih 9 godina.
U Srbiji se inteligencija izuzetno ceni i neguje, pogotovo u tom uzrastu. Zato ne brini Vedrane, država i građani su uz tebe. Izrašćeš u brilijantno ljudsko biće a zauzvrat ćeš doprineti napretku svog naroda koji te je tokom formiranja držao kao malo vode na dlanu.
I ja sam, sam, dolazio kući pre 25 godina i majci saopštavao da me danas niko nije tukao.
Takođe sam bio hiperaktivno dete. Bio nadaren za neke predmete i oblasti i to me je odvajalo od drugih i trpeo sam posledice.
Učiteljicu je bolelo d... bila je prezauzeta sa svojim problemima. I nije imala ni volje ni snage da druge reguliše.
Moje interesovanja nespecifična u to doba, mi je pomoglo da preguram celo školovanje i danas mi je to zanimanje.
Posledice svakodnevnog maltretiranja do kraja osmog razreda se i dan danas osećaju, postao sam povučen i zatvoren. Nadam se da to neće biti slučaj sa Vedranom
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Zbog svoje inteligencije, devetogodišnjak trpi ugnjetavanje
Novi Sad
•14.12.2015.
•07:11 > 08:10
Komentari 38
Sta oni cine za sopstveno dete, na koji nacin mu oni pomazu da se razvija i usavrsava?
Ne bih da zvucim optuzujuce ali nemoguce je da su se svi zaverili protiv njega.
Svi osim deteta su u ovom tekstu oslikani veoma negativno, da li je zaista bas tako? Medalja uvek ima dve strane.
Niko ga ne prihvata. Nijedan rodjak, deca prijatelja, komsija, skolski drugovi...
Gospodjo, uz duzno postovanje, zar je moguce da u takvoj situaciji nijednog momenta ne preispitujete sebe i svoje stavove nego svu krivicu svaljujete na druge?
Ako je dete hiperaktivno (nebitno za koeficijent inteligencije), pokušajte da razumete da ono: ometa nastavu, remeti drugu decu, prekida stalno učiteljicu, dekoncentriše sve...Iluzorno je očekivati da se svi njemu prilagode, a ono nikome. Socijalne veštine se, kao i sve ostalo, uče.
Roditelji moraju puno raditi sa ovakvom decom, moraju tražiti stručnu pomoć i nekoga ko će im pomoći da se njihovo dete uklopi u sredinu. Pritom ne mislim da "utapanje" u učmalu, dosadnu sredinu, baš naprotiv, ovako pametna deca itekako mogu da budu interesantna, da povuku onu prosečnu sa sobom, da pomažu drugoj deci da lakše shvate gradivo, da ih uče nekim veštinama koje ne znaju, na neki način da budu "učitelji" svojim drugarima...
Ali, ako roditelji samo forsiraju to da je njihovo dete "posebno", ono nažalost može da-takvo i ostane. Samo, neshvaćeno, neuklopljeno...
Sofija
Treba samo volja da bi otišao. Osim ako nisi od onih koji pričaju i pljuju, a boje se da se maknu iz okvira na koji su navikli, kakav god da je.
A kad si već ovde, učini da ta sredina postane za mrvu bolja, umesto što pljuješ po njoj.
preporuka(vidim svi nesto savetuju,pa ajd i mali mujo)raditeljima da se ne uzbudjuju previse ionako sve ide iz kuce(znanje i vaspitanje)nego da preuzmu odgovornost ,jer kasnije kriviti uciteljicu/drzavu nece imati smisla,kao sto nema ni sada,dete ce kriviti roditelje,roditelji uciteljicu,uciteljica sistem i blabla,to su stari principi pravdanja neuspeha od kojih niko nema koristi(to se radi na svim nivoima,od odgoja do politike)dakle,gospodjo-majko,uozbiljite se i umesto da kukumavcite i zracite negativno, udrite brigu na veselje i pruzite detetu radosno detinjstvo bez obzira na iq ili uprkos njemu.ps.deca socijalne vestine uce od nas;)
nikola
"Da se uklopi u jedinu okolinu koju ima. ..."
Koju okolinu ? Ovu jazbinu ? Moje dete u ovom zverinjaku nece odrastati i svim silama cu gledati da se odselimo odavde.
Anonimus
Tanja
Zato, roditelji uzmite decu i bežite iz ove zemlje.Tamo daleko neko će ga sigurno prepoznati i dočekati oberučke.
gde je baka. Ne vidim je . bakoooo. Ovde smo.
mamam sta je ovo .kupi mi ovo. na sve samo muk
kupimi mi nesto jetinije.Idemo kući dosta je bilo.Mama čekaaaaaaaj me. bla bla bla.
LOL
olll
Sofija
Ovakve "vesti" i ovakvi komentari me dodatno uveravaju da neko želi da ja pobegnem i ostavim njemu više mesta.
tata
Mama
'I nije lepo da dete od 9 godina nazivate "čudak"! ' - izvinjavam se, zaista ne mislim to za dete. Upotrebila sam tu reč jer se spominje i u tekstu od strane njegove mame, a ja sam htela da kažem: nemoj od deteta praviti "čudaka" već vidi da li mu se može nekako pomoći!
guq
" ... njegova mama podstice u tome da bude cudak i usamljenik, umesto da mu pomogne da se uklopi. ..."
Gde da se uklopi ? U negativnu okolinu punu losih stvari ?
nocna mora
Ovde na zalost nema sistema niti ce ga ikada biti .
Ex Chapman
Ex Chapman
I nije lepo da dete od 9 godina nazivate "čudak"!
devet krugova pakla
nemanja
pobeci odavde
ja sam laik
Novosađanka
LOL
Novosadjanka
Prošli smo kroz vrlo slične probleme odbacivanja i maltretiranja u školi, dosade na časovima i loših ocena jer "njegova stalana pitanja iritiraju nastavnike". U školi nije imao mira da odsedi ceo čas, a nervoza zbog situacije u kojoj se nalazi je samo pogoršavala njegovo ponašanje.
Mi smo uradili dve stvari: u sedmom razredu on se upisao u Jovinu gimnaziju, odeljenje za nadarene osnovce, gde su nadarena deca više nego dobrodošla. Profesori obožavaju da odgovaraju na neobična pitanja, podržavaju jednistven način razmišljanja i individualnost. Od trenutka kad je prešao tamo, svakodnevno smo uočavali promene u njegovom ponašanju - na bolje, naravno. Uspeh se drastično poboljšao, a njegovo raspoloženje i ukupni napredak su nam bili potvrda da smo doneli pravu odluku.
Druga ključna stvar koju smo uradili, a vezana je za hipreraktivnost, bila je da ga upišemo na karate. Oduvek sam bila protivnik borilačkih sportova, i kada nam je lekar kome smo se obratili zbog hiperaktivnosti preporučio karate, nisam baš bila oduševljena, ali rešili smo da poslušamo savet. On sada trenira već više od deceniju, i upravo na tim treninzima je naučio kako da fokusira pažnju i kako da kontroliše svoju hiperaktivnost.
Treći savet je: samo puno ljubavi, jer posebnoj deci ipak najviše treba podsticaja iz porodice. Treba mnogo raditi sa njima, treba puno strpljenja i pažnje.
Moj sin je sada veoma zadovoljan, vredan i veseo momak koji se sprema da polaže vozački ispit. Svestan je svojih kvaliteta i svakodnevno testira granice svojih mogućnosti. Ima puno prijatelja koji ga razumeju, koji su slični njemu i sa kojima ima zajednička interesovanja i smisao za humor. Uspesi na takmičenjima su mu samo potvrda njegovog rada, a ne cilj za koji radi preko godine. Bavi se stvarima koje ga zanimaju, i verujem da će tako i ostati.
Ovo su samo tri stvari koje smatram ključnim u razvoju našeg deteta, i toplo ih preporučujem jer svaki dan gledam pozitivne posledice tih odluka. Vidim da mnogi komentarišu i smatraju i razmatraju, pa sam htela da na osnovu pozitivnog iskustva dam savet Vedranovoj majci :)
Barracuda
U normalnim državama postoje posebne škole za ovakvu decu prema kojima se poklanja posebna pažnja i briga koju finansira država. Gde nema nenormalna deca nenormalnih roditelja.
Ex Chapman
I da - Vedran će skoro sigurno biti samotnjak i kad odraste - ukoliko se nešto vrlo brzo ne promeni. I da - zbog nedostatka socijalnih veština neće moći da se u potpunosti realizuje ni na profesionalnom planu, uprkos inteligenciji, visokim kvalifikacijama i činjenici da je bolji od svih svojih kolega. Prosto "neće umeti sa ljudima" i to će biti večita neprobojna barijera koja će ograničiti njegove mogućnosti za napredovanje.
Svakog dana molim Boga da moj sin nema taj problem!
Savest
Molim vas kao roditelj i psiholog. Ne oklevajte, ispisite ga, ako je natprosecno inteligentan, neka uci sam, dajte mu zadatke, vodite ga po drugim aktivnostima, muzika, sport itd. Socijalizovace se na bolje nacine. Skola mu je zatvor i buduci izvor nesrece. Nemojte ga pustati da pati tamo uprkos pritisku sredine, nije sramota da je zavrsi vanredno. Ucinicete mu najvecu uslugu u zivotu time. Srednja ce mu vec lakse doci.
Mama
Kao mama dva izuzuzetno "intenzivna" i hiperaktivna deteta (rekla bih i prilicno pametna i talentovana), savetovala bih Anastaziji da intenzivno radi sa detetom kod kuce - istrcavanje da bude mirniji u skoli, trening kako da se ponasa, kako da komunicira sa decom, trening socijalnih vestina.... Jako puno je rada potrebno, uzima i puno vremena, ali daje rezultate. Postoji literatura na tu temu, postoje i strucnjaci... To ce i njemu pomoci u zivotu, umesto da se unapred planiraju "tri propala braka".
LOL
Paralelni univerzum
Takođe sam bio hiperaktivno dete. Bio nadaren za neke predmete i oblasti i to me je odvajalo od drugih i trpeo sam posledice.
Učiteljicu je bolelo d... bila je prezauzeta sa svojim problemima. I nije imala ni volje ni snage da druge reguliše.
Moje interesovanja nespecifična u to doba, mi je pomoglo da preguram celo školovanje i danas mi je to zanimanje.
Posledice svakodnevnog maltretiranja do kraja osmog razreda se i dan danas osećaju, postao sam povučen i zatvoren. Nadam se da to neće biti slučaj sa Vedranom
Rešenje je da se nasilnici najstrože kažnjavaju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H